Завршним сусретом ученика четвртог разреда наше и шестог разреда ОШ Јакобски дол из Словеније привели смо крају учествовање у међународном пројекту Читање не зна за границе (Čitanje ne poznaje granice – Branje ne pozna meja). Била је ово друга година нашег учешћа у пројекту који траје већ дуже од 10 година и у ком се хрватске школе повезују са школама у Словенији. Уз сарадњу две школе се међусобно упознају кроз различите активности које подразумевају и истраживачке активности, али и читање словеначких, односно хрватских књижевних дела.
Након што смо се као партнерске школе међусобно повезали са Основном школом Јакобски дол из истоименог насеља у Словенији које се налази недалеко од Марибора, школски координатори пројекта у обе школе су ступили у контакт и том приликом оквирно договорили око будуће сурадње. У пројекту ће из Словеније ове године судјеловати ученици 6. разреда, док ће из Хрватске у пројекту судјеловати ученици 4. разреда Основне школе Негославци.
Након што смо се као партнерске школе међусобно повезали са Основном школом Јакобски дол из истоименог насеља у Словенији које се налази недалеко од Марибора, школски координатори пројекта у обе школе су ступили у контакт и том приликом se оквирно договорили око будуће сaрадње. У пројекту ће из Словеније ове године учествовати ученици 6. разреда, док ће из Хрватске у пројекту учествовати ученици 4. разреда Основне школе Негославци.
Први онлајн сусрет ученика обе школе одвио се у петак, 31. 1. 2025. године. Том приликом међусобно су се упознали како координатори пројекта у обе школе, тако и ученици. Ученици ОШ Негославци су се кратко представили својим новим пријатељима из Словеније и то на словеначком језику, а на сличан начин су се представили и ученици из Словеније. Том приликом договорено је да ћемо свакако припремити онлајн сусрет и на завршници пројекта, о чијем датуму ћемо се благовремено договорити, а ако се створе услови и пре завршног сусрета наћи ћемо се на још једном састанку.
Током трајања пројекта ученици четвртог разреда ОШ Негославци налазили су се сваке две недеље, понедељком 5. час кад су прва смена, у школској библиотеци. На првом таквом сусрету ученицима је представљен пројекат и подељени пројектни задаци. Како је у разреду свега осам ученика, подељени су у парове и свако је добио једну истраживачку тему: Општи подаци о Словенији, Љубљана – главни град, Становништво Словеније, те Значајна природна и културно-историјска места у Словенији. Договор око пете теме – Спорт у Словенији – подразумевао је да ћемо на једном од сусрета ову тему обрадити заједно.
Сваки пар ученика је тако имао довољно времена, најмање две недеље, а неки од њих и пуно више, да припреме кратко излагање о задатој теми. Тако смо из сусрета у сусрет сви заједно упознавали Словенију, а сваки сусрет пратио би и приказ фотографија које би и визуелно подупрле излагања ученика. Приликом сваког сусрета имали смо довољно времена да се упознамо са занимљивим књижевним делима словеначких писаца које имамо преведене на хрватски језик, па смо се заједно одлучили да приликом сваког сусрета прочитамо део романа Страшна вила и дивља зима Јане Бауер. Како би се понекад десило да би неки ученик који је требало да излаже свој рад био прехлађен или би се појавила потреба за одређеним корекцијама и додатном подршком у раду, а уз то смо имали и нерадне дане, распусте, понекад бисмо се током сусрета посвећивали само читању, што је такође било супер.
Као што смо већ рекли, последња спортска тема остала је за крај и била нам је можда и најзанимљивија. Ту смо се поновно поделили у парове и сваки пар је истраживао један спортски сегмент у ком су Словенци јако добри – фудбал, кошарка, скијање, бициклизам и хокеј на леду. После тога нам је само остало да израдимо презентацију којом ћемо приказати нашим пријатељима из Јакобског Дола шта смо о њиховој држави научили. Израду презентације смо оставили за наш последњи сусрет у библиотеци пре завршног сусрета с пријатељима Словенцима. Било нам је баш забавно што је у саму презентацију свако унео део себе, баш онако како смо радили и самостално током истраживачкога процеса, па смо тако и одлучили да ће свако од нас представити онај део презентације којем је и био посвећен. Још смо то накнадно вежбали и с нашом учитељицом.
Уследио је и завршни сусрет. Но, на сам дан сусрета изненадио нас је поштар – донео нам је пошиљку из Јакобског Дола која је садржала писма наших пријатеља. Јако смо се обрадовали, али их нисмо стигли прочитати до сусрета, но свакако ћемо то урадити пре него што одемо на летњи распуст. А завршни сусрет био је једнако занимљив као и онај први. Ред осмеха, ред озбиљне приче и 40-ак минута протекло је пуно брже него што смо очекивали. У својој презентацији смо били изврсни, кажу наша учитељица и библиотекар, а и наши пријатељи из Словеније су нас јако обрадовали јер су своје доживљаје читања књиге Срећни дани Мире Гаврана уобличили као доживљаје властитих односа унутар својих породица и испричали их на хрватском језику.
Било је ово једно дивно дружење. Протекло је толико брзо. Сигурни смо да би нам доживљај био још лепши да смо завршни сусрет могли да организујемо уживо, али смо и овако срећни јер смо се лепо дружили једни с другима и једни друге упознавали на леп и занимљив начин.
